Kako otkriti čaroliju istrajnosti
Nisam ja toliko pametan, nego se samo duže bavim problemom.
Robert Half, autor i savetnik za regrutovanje, izjavio je da istrajnost čini nemoguće mogućim, moguće verovatnim, a verovatno konačnim. Drugim rečima, to je zaista čarolija.
U stvari, od svih osobina koje su bile predmet istraživanja osobina presudnih za uspeh, čini se da je većina ljudi navodila upravo istrajnost kao presudnu.
Kada malo bolje razmislite, radi se o tri odlike spojene u jednu.
- Sposobnost fokusiranja kako biste izbegli odvlačenje pažnje na druge strane i nešto prozreli.
- Spremnost da se borite kad stvari krenu naopako, da nastavite da pokušavate i ako je potrebno iznesete druge predloge kada rešenja nisu trenutno očigledna.
- Ulaganje svih napora da budete najbolji u onome što radite – nespremnost da se zadovoljite površnošću ili mišlju ‘dovoljno je dobro.’
Na nivo istrajnosti mogu da utiču dva ključna faktora:
- Imamo li jasan razlog za istrajnost?
- Da li smo naučili kako istrajnost učiniti prijatnom – ili, barem, manje bolnom?
Mnoga deca neće istrajati ukoliko ih izričito ne naučite zašto i kako bi to učinili. To nije lak zadatak, a ipak, gotovo svako dete ima mogućnost da istraje izvan svih naših predviđanja – što se pokazuje i predanošću koju posvećuju najnovijoj igrici.
Evo nekoliko predloga da istrajnost u igranju igrica prenesu i na druge oblasti života.
- Pokažite detetu da istrajavate – nikome nije lako. Podelite sa decom svoja razmišljanja, recimo: “Uh, ovo mi je baš teško. Ipak ću istrajati jer znam da će to da obraduje dedu/da nam pomogne da uplatimo letovanje/da vredi dugoročno..
- Deci od najranijeg uzrasta govorite o istrajnim mišićima (Klakston, 2002). Pomozite detetu da shvati da učenje novog mora u početku da boli. To je sasvim prirodno i dogadja se baš svakom. Bitno je šta neko preduzima u vezi sa takvom nelagodnošću. Da li se uspaniči i odustane ili duboko udahne, pokuša ponovo i istraje na tome dok mišići malo ne ojačaju i dalje sve krene lakše.
- Naučite dete da prepozna i da kontroliše ove negativne misli koje nas koliko često uveravaju da nismo dovoljno dobri, kako nećemo ostvariti nešto što želimo. Uglavnom svako od nas s vremena na vreme čuje taj zlovoljni unutrašnji glas – vaše dete može da mu da ime i da ga zamisli kao stvaran lik čiji je podli zadatak da ga nagovori na odustajanje!
- Hvalite decu za trud i istrajnost pre nego za inteligenciju ili apsolutne uspehe. Istraživanje pokazuje da ćete mnogo verovatnije motivisati decu koja bi inače izbegavala izazovnije, zanimljivije zadatke iz straha od neuspeha i gubljenja vaše zadivljenosti. Štaviše, deca koja dobiju pohvalu za predani rad i istrajnost sklona su da svaki neuspeh pripišu nedovoljnom trudu, a ne pomanjkanju sposobnosti. Pristup ostaje pozitivan.
- Budite čvrsti kad je dete započelo neku aktivnost i hoće da odustane na pola puta. To je sasvim prirodno – mnogo je lakše početi masu stvari nego dovršavati jednu. Vaša uloga je da pomognete detetu da nauči kako su ponos i zadovoljstvo koje čovek oseća kada dovede nešto do uspešnog završetka vredni istrajnosti. (Naravno, postoje izuzeci kada je smisleno odustati od nečega što se ispostavilo kao loše. Ali, to je sasvim drugačije od odbacivanja napora samo zbog nemanja strpljenja.)
Odlomak iz knjige Naučite svoje dete da razmišlja, C. J. Simister