Priča o zlatu iz Stare Grčke
Davno, u Staroj Grčkoj, postojala je mala, ali veoma moćna civilizacija. Ljudi su verovali u mnoge bogove, a svaki grad imao je svog zaštitnika. Najpoznatiji bogovi bili su na Olimpu, najvišoj planini u Grčkoj, gde su živeli Zevs, bog neba, Posejdon, bog mora, i Atina, boginja mudrosti. Jednog dana, mladi dečak po imenu Nikos, koji je živeo u malom selu na obali, čuo je priču o zlatnoj jabuci koja je imala magičnu moć. Ta jabuka bila je poklon od bogova, ali su je davno ukrali. Legenda je govorila da će onaj ko pronađe jabuku moći da stekne moć i mudrost bogova. Nikos je bio hrabar i odlučan. Nije želeo samo da čuje priče o herojima, želeo je da postane jedan od njih. Uz pomoć svog najboljeg prijatelja, devojčice po imenu Eleni, koja je bila pametna i snalažljiva, krenuo je na put.
Putovali su kroz guste šume, penjali se po visokim planinama i plovili morem. Na svakom koraku imali su izazove, ali su uvek zajedno pronalazili rešenja. Jednog dana, naišli su na pećinu koju je čuvala ogromna zmija. Zmija je pričala, kao ljudi, i postavila im je pitanje: „Ko je najvažniji od svih bogova?” Eleni je odgovorila: „To je Atina, boginja mudrosti. Mudrost je najvrednija stvar koju možemo da imamo, jer ona vodi do svih drugih vrlina.” Zmija im je poklonila ključ za dalje putovanje. Konačno, nakon mnogo dana, stigli su do starog hrasta u kojem je bila skrivena zlatna jabuka. Ali, kada su je uzeli, pojavila se Atina, koja im je čestitala zbog njihove hrabrosti i mudrosti. “Zlatna jabuka nije samo simbol moći”, rekla je ona, “već simbol onih koji su spremni da uče i rastu.” Nikos i Eleni su se vratili kući, ne sa magičnom jabukom, već sa mudrošću koju su stekli na svom putu.
Naučili su da prava moć nije u predmetima, već u tome koliko su spremni da se bore za ono što je ispravno i koliko se trude da rastu svakog dana.