Da li škola ubija kreativnost?
Sir Ken Robinson u najgledanijem TED govoru ikada
Ken Robinson, britanski edukator, pisac i govornik, postao je poznat širom sveta zahvaljujući svom radu na reformi obrazovanja i zalaganju za negovanje kreativnosti kod dece.
Njegov TED govor iz 2006. godine, pod naslovom “Da li škole ubijaju kreativnost?”, postao je najgledaniji TED govor svih vremena, sa oko 80 miliona pregleda!
U tom govoru, između ostalog Robinson je ispričao i fascinantnu priču o Džilijan Lin, poznatoj koreografkinji mjuzikala kao što su Mačke i Fantom iz opere.
Robinson je ispričao kako je Džilijan, kao dete, bila problematična u očima svojih nastavnika:
„Škola je pisala njenim roditeljima: ‘Mislimo da Džilijan ima poremećaj u učenju. Ne može da se koncentriše, stalno se vrpolji,“ naveo je Robinson i dodaje da bi se to danas verovatno okarakterisalo kao ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost). Međutim, u 1930-im godinama, kada je ona bila dete, takva dijagnoza nije postojala.
Majka je odvela Džilijen kod specijaliste. U lekarskoj sobi Džilijen je sedela sa rukama podvučenim ispod sebe 20 minuta dok je taj čovjek razgovarao s njenom majkom o svim problemima koje je osmogodišnja Džilijan imala u školi: uznemiravala je ljude, kasnila je sa domaćim zadacima, itd. – na kraju je doktor seo kraj nje i rekao: “Džilijan, slušao sam o svemu što mi je tvoja majka rekla i sad moram s njom razgovarati na samo. Pričekaj ovdje, vratićemo se brzo.” I na to su izašli i ostavili je samu.
Ali dok su izlazili, doktor je uključio radio na svom stolu. Kad su izašli, rekao je majci: “Samo čekajte i gledajte je.” Istog trenutka kad su napustili sobu, Džilijan je ustala i počela se njihati u ritmu muzike. Posmatrali su je par minuta, a onda se doktor okrenuo majci i rekao joj: “Gospođo Lin, Džilijan nije bolesna, ona je plesačica. Odvedite ju u plesnu školu.”
Džilijen je pričala dr Robinsonu šta se dalje dešavalo: “Odvela me je u plesnu školu. Ne mogu vam opisati kako je to bilo predivno. Ušli smo u sobu prepunu ljudi poput mene. Ljudi koji nisu mogli da sede mirno. Koji su morali da se kreću da bi mislili. Plesali su balet, step, jazz, suvremeni ples.” Džilijen je kasnije primljena u Kraljevsku baletsku školu, postala je solistkinja i imala predivnu karijeru s njima. Kad je diplomirala, osnovala je vlastitu plesnu grupu i srela Andrew Lloyd Webera.
“Zaslužna je za neke od najuspješnijih pozorišnih produkcija u istoriji, podarila je užitak milijunima ljudi i postala multimilionerka. Neki drugi lekar bi joj prepisao lekove za smirenje,” zaključuje Robinson.